Sloboda je skupa, zato je retka

Slobodna volja me manje zanima kao pitanje da/ne. Filozofi se oko toga svađaju vekovima i niko nikom nije promenio mišljenje. Mene zanima praktičnije pitanje: koliko te košta. Slobodan izbor nije onaj koji si mogao da napraviš. Slobodan izbor je onaj koji od tebe niko nije očekivao, i koji te je nešto koštao. Sve ostalo je izvršavanje tuđeg scenarija sa prijatnim osećajem da si ga sam napisao. Biraš fakultet koji se podrazumeva, posao koji roditelji mogu da objasne komšijama, mišljenje koje ti u društvu neće doneti neprijatnu tišinu. To nisu odluke. To je pristajanje sa dobrim marketingom. Zato je prava sloboda retka. Ne zato što je zabranjena, nego zato što je skupa. Većina nas ceo život bira jeftino: ono što se već očekuje, put kojim su drugi prošli, mišljenje koje je bezbedno imati. Pa to onda zovemo odlukom, da bismo se osećali kao autori sopstvenog života. Test je jednostavan. Seti se poslednje odluke na koju si ponosan. Da li je bila neugodna u trenutku kad si je donosio? Da li je nekoga razočarala? Da li si morao da je objašnjavaš? Ako te nije koštala ništa, verovatno nije ni bila tvoja. Sloboda nije osećaj. Sloboda je cena koju si spreman da platiš da ne bi živeo tuđi život. I baš zato je toliko malo ljudi zaista slobodno, iako svi tvrde da jesu.